Intervjui

facebook
Twitter
Instagram

SoundGuardian

rm84 002

U subotu 29. ožujka križevački je Klub kulture primio više od dvjesto romantičnih duša koje su došle poslušati najvjerniju imitaciju poznatog vojvođanskog kantautora ?orđe Balaševića – novosadski (Ne)normalni Balašević Tribute Band, koji je u puna tri sata izveo, naravno ne sve, ali puno hitova ovog omiljenog i bezrazložno često omraženog pjevača. Nižući ?oletove pjesme, Balaševci su uspjeli razgaliti sve nazočne – i stare i mlade, i tradicionalne i urbane, i mrzovoljne i razdragane, i zaljubljene i ogorčene, i trijezne i one druge.

Odlična svirka, odlična ekipa, odličan zvuk i atmosfera – to su zaključci s koncerta, a što o križevačkom koncertu, samom bendu, odnosima s Đoletom i mnogim drugim stvarima kaže frontmen (Ne)normalnih Nenad Jelenković, pročitajte u nastavku u razgovoru koji je s njim vodio Ratko Matić.
Kako je došlo do toga da ste se vi počeli baviti Đoletovim pjesmama?
Sve je krenulo spontano, tamo još 99. godine, pošto sam ja od malih nogu slušao Đoleta Balaševića. Za mene nije bilo nikakvih problema, što se proba ticalo. Kada smo rekli da ćemo skidati sedam novih pesama i da ćemo ih naučiti svirati, ja sam ih već znao, tako da nisam trebao da vežbam. Znao sam napraviti neki koncert, gde je bila samo gitara, klavir i jedna devojka koja je pevala prateći vokal. Koncert je bio u mojoj sobi u Staroj Pazovi, 11. decembra 1999. Na koncert je došlo nekih 15-20 ljudi širom ex Jugoslavije (iz Zagreba, Sarajeva, Tuzle, Skopja, Podgorice itd.). Koncert je trajao nekih 6 do 7 sati i otpevalo se 70-ak pesama. U svakom slučaju, bilo je jedno lepo druženje. Nakon toga krenulo se sa ozbiljnijim radom. Došli su novi članovi, a 2003.-2004. krenuli smo i van granica Srbije. Svirali smo posvuda, družili se i cela priča je došla do toga da ove godine počinjemo spremati i autorski album, pa ćete krajem godine moći ćuti i naše pesme.
Koliko one sliče Đoletovim pjesmama?
Svoju prvu autorsku pesmu otpevali smo u Boogaloou u Zagrebu, pa su mi tamo rekli, ono u stilu, ti super pevaš Đoleta, ali ajde sada kada pevaš svoje pesme, neka budu malo drugačije. Ja sam odgovorio da sam tako navikao, pošto dugo već Đoleta pevam i da će trebati malo vremena da dam neku svoju crtu u pesme. Uglavnom, ne bežim ja puno od Đoleta, a zašto i bih, nek liči na njega.
Znači, to će biti neka varijanta na Đoletovu muziku?
Tako nekako. Đole nam je zadao visoku lestvicu i što se tiče muzike i što se tiče pesama. Pevali smo Đoletove pesme i sad najednom kao odlaziš, volimo te Đole, al nećemo više da te pevamo ili tako nešto. Neka bude još jedno vreme. Band je sad u nekom fazonu Stinga, pa čak i ja, pa ćemo nešto između Stinga i Balaševića. Na što bi ta muzika ličila, mešavina jednog i drugog (smijeh)!
Tko piše tekstove?
Tekstove pišemo ja i jedan moj drugar iz Beograda, koji je od početka u celoj ovoj priči. On ne svira s nama, ali je prisutan u samoj organizaciji, te na sajtu Balašević.net
Balašević ima visoke kriterije što se tiče aranžmana, izvedbe, znači bogatstva muzičkog izričaja. Samim time si i ti onda morao prikupiti više od standardna četiri člana jer njegova muzika to i zahtijeva. Okupio si lijepu ekipu, pa bi bio red da ih malo i predstaviš.
Dame imaju prednost, pa ću onda krenuti od Mije Kovačević iz Zemuna, koja svira violinu, pa odmah zatim, ajd po aplauzima, Kristijan Mlačak iz Pančeva, koji svira saksofon i, kako ste mogli videti u Klubu, miljenik ženske publike. Kristijan svira sa Đoletovim bubnjarom u jednom jazz orkestru i u Big Bendu Radio Televizije Beograd, tako da je on od mlađih broj 1, prava zamena za Đoletovog saksofonistu, Gabora Bunforda. Tu je i ritam sekcija, na čelu nje je bubnjar Dragan Jovanović, za bas gitarom je Srđan Stojanac iz Stare Pazove, Petar Milović za pijanom i naš harmonikaš Branislav Đorđev iz Nove Pazove.
Koliki je raspon godina u bendu, koliko ima najmlađi, a koliko najstariji član?
Najmlađi je "86. godište, a najstariji "77. Evo, raspon je nekih 10-ak godina.
Čuo sam kako dobro svirate. Gdje nabavljate note, je li vam je to Đole dao ili ste skidali pjesme po sluhu?
Skidali smo, uglavnom smo skidali. Od nota nemamo ništa. Mnogi nam ne veruju, preko interneta nam traže note, ali stvarno nemamo note. Doduše, Đole je izdao jednu knjižicu sa notama od 15 pesama, ne mogu se sad setiti tačno naslova, za klavir, i to je jedino što se može da se nađe, a može da se nađe i na sajtu www.balašević.net akordi od svih Đoletovih pesama. To je jedino ono u čemu mi možemo pomoći mladim snagama da sviraju Đoleta.
Kakvo je vaše muzičko obrazovanje, ima li u bendu možda akademski obrazovanih muzičara?
Ima, violinistkinja je na akademiji, a isto tako i saksofonista koji je završio jazz akademiju u Holandiji. Vratio se posle ovamo, pa smo ga mi brže-bolje prisvojili.
Danas svirate u Osijeku. To znači da ste vi na nekoj svojevrsnoj turneji?
Nažalost, ne prođemo uvek granicu lako, što se je i sada desilo, pa uvijek kad nekamo odemo izvan Srbije, gledamo da spojimo što više gradova. Obično to budu četvrtak, petak i subota.
Gdje ste još svirali po Hrvatskoj?

Pa, svirali smo u Zagrebu, Rijeci, Puli, Bedekovčini, Zaboku, Osijeku, Karlovcu i - naravno u Križevcima.

rm84 004

Kako vam se dopalo u Križevcima?
Evo da kažem, stvarno bez ikakve laži, bilo nam je predivno. Stvarno super. Od starta kako smo primljeni, pa do kraja - sve super. Inače, uvek kad dođemo negde smatraju nas zvezdama. Al mi to nismo, za sve je kriv Đole. Mi naprosto upijamo atmosferu publike, koja je ponajviše zaslužna za naše odlične koncerte. Kada dođemo sa svojim pesmama, onda možemo da budemo zvezde.
Čini mi se da ima još kod vas u Srbiji Balaševićevih tribute bendova?
Ima, makar to nisu pravi tribute bendovi od Đoleta. To je Radio Novi Sad dao nekih 20-ak Đoletovih pesama na obradu, pa su se javili neki autorski metal i pankerski bendovi, koji su onda Đoleta na svoj način obradili. Mi nastojimo što vernije svirati Đoleta, pošto mi i jesmo ?orđe Balašević Tribute Band, a oni su samo dali svoj neki pečat na Đoletove pesme. Al to je bilo samo tada, pošto je to bila i neka humanitarna akcija, pa se snimio taj jedan cd sa svima njima.
Zašto se bend zove (Ne)normalni Balašević? Prvo, Balašević je jako normalan, a i vi ste jako normalni.
To je sve još tamo 99. nastalo. U stvari, kad smo počinjali, nismo ni imali naziv. Imali smo svirke kao Balašević Tribute, na koje su dolazili članovi sajta Balašević.net, koji se zovu nenormalni Balaševci, koji su za nas rekli da smo nenormalni bend. Pa je tako i ostalo. Al naziv je proizašao i iz zadnjih 15 do 20 godina, kad se ne zna više šta je normalno, a šta ne u našim krajevima. Ako je to sve šta se dešavalo kod nas normalno, onda smo nenormalni dvesta posto. Zato je i taj (Ne) u zagradi, pa ljudi mogu sami da procene kako će nas zvati.
Znate li vi baš sve Balaševićeve pjesme svirati?
Ja mislim da znam sve svirati. Stvarno bih mogao iskopati iz malog prsta sve njegove pesme. Ostatak benda mislim da ne zna sve. Ima tu oko 150 pesama, tako da ne mogu svi sve znati. Bilo je proba kada je neko iskopao neku pesmu, koju nitko ne bi znao odsvirati, a i ponekad bi i Đole rekao: od kud vam ta pesma, je l" to od Bajage (smijeh). Naravno da je znao, samo u tom trenutku nije se ni on mogao setiti odsvirati tu pesmu. Napravio bi se malo lud (smijeh). Kažem, za druge ne znam, al ja mislim otprilike da bih mogao znati sve.
Kako Đole gleda na vaš rad?

Ja volim da pričam tu priču, pošto nas je Đole zvao u taj njegov šou prije nekoliko godina na RTS-u, pa je on onda rekao je l" ti je tu bend, pošto sam ja bio na snimanju od prvog dana, a ja reko nije, al drugog dana bit će tu. Kada smo se drugog dana svi pojavili, Đole nas je već na prvoj pesmi prozvao, u stilu: ajd da vidim šta znate. Bila je fora kad je rekao: evo ih, kradljivci hleba (smijeh). Ja sam mu na to odgovorio: Đole, mi samo pokupimo mrvice koje ostanu nakon tebe (smijeh). Odsvirali smo zajedno nekoliko pesama, nešto je emitovano, nešto nije, al zauvek ćemo pamtiti taj nastup s Đoletom.
Rekao si da vam je u Križevcima bilo super. Publika vas je još do ranih jutarnjih sati zadržala na nogama, pa sam se malo i pribojao hoćete li stići na vrijeme u Osijek i da li ćemo se nas dvojica sastati ovdje i porazgovarati.

Nama je bilo samo da prevaziđemo te probleme s granice, a posle nije važno. Možemo da i ne spavamo. Jedva smo čekali da dohvatimo instrumente i da sviramo. To znamo najbolje. A ta papirologija na samoj granici, zbog koje je bilo problema, to je viša sila. Đole bi rekao niža sila, jer taj nas je carinik u četvrtak pokušao sprečiti da sviramo, da se ne družimo s vama. Al dobro, to je sada prošlo, pa ćemo to zaboraviti.
To je i zato jer ljudi nisu upućeni; imaju neke predrasude, svoja gledanja na sve to, al nama je drago da ste nam stigli živi i zdravi i da ste tako lijepo odsvirali koncert kod nas. Na kraju, imaš li ti kakvu poruku za našu publiku, slušatelje?
Još jedanput, ugostili ste nas stvarno sjajno, pa bi moja poruka bila: zovite nas što pre da ponovno dođemo.
Želim vam da do našeg ponovnog susreta pratite rad Đoleta i da ono što on objavi svladate, te vam želim i vaše autorske radove, pa dok drugi put dođete, da čujemo kombinaciju Đoleta i vas.
Definitivno ćemo biti u kontaktu. Poslat ćemo jedan demo CD, pa kad ćemo dolaziti drugi puta, neka se ljudi pripreme, da čuju što ih čeka.
Nenade, mnogo ti hvala. Pozdravi svoje društvo iz benda, pozdravi Vojvodinu, pozdravi Đoleta kad ga vidiš i pozdrav sa Radija Križevci.
Hvala, hoću i pozdrav svim ljudima Križevaca, do drugog puta.

Intervju preslušao i obradio Jurica Horvat