Dana 25. 9. ispred paviljona 15 Zagrebačkog velesajma, nakon pune dvije i pol godine, hrvatskoj publici će se predstaviti možda i jedan od najpopularnijih bendova u regiji, S.A.R.S. iliti Sveže Amputirana Ruka Satriania. U nekim „normalnim“ okolnostima, dvije i pol godine bi zvučale prilično mnogo, no s obzirom na situaciju koja nas je u tom vremenskom periodu (a i dalje) zahvatila, upravo je prava sreća što ih i sada imamo prilike gledati, i naravno, poslušati.
Prošlo je više od dvije godine od zadnjeg nastupa u Zagrebu, kako je na vas utjecala situacija s kojom se svi nosimo u tom periodu (COVID19)?
Teško nam je pala cela situacija sa koronom, jer smo deset godina bili u začaranom krugu koncerata i putovanja, iz koga nas je korona izvukla i naglo prekinula tu magiju. Odjednom smo se našli u situaciji da ne znamo šta da radimo i kako da se ponašamo, pogotovo kad su krenula zatvaranja. Prvo smo bili optimisti da će se sve brzo smiriti, a onda smo videli da je vrag odneo šalu i da nas čeka dug period mirovanja... prilagodili smo se i uspeli smo da prebrodimo taj period, ali ne bih voleo da moramo ponovo da prolazimo kroz sve to.
Prije 7 godina u Domu sportova ste snimili svoj live album „Mir i ljubav“. Kako je pala odluka da se upravo tamo snimi materijal za album?
Znali smo da će u rasprodatom Domu sportova biti ludnica, pa smo se zato i odlučili da naš prvi live album snimimo upravo tamo... i nismo pogrešili. Drago mi je da smo uspeli da verodostojno prenesemo ljubav koja se desila to veče sa zagrebačkom publikom.
Postoji li nešto čime planirate iznenaditi publiku sada 25.09.? Ipak se niste dugo vidjeli.
Od iznenađenja mogu da najavim da ćemo pretpremijerno izvesti novi singl pod nazivom "Hej kafano" koji planiramo uskoro da objavimo. Pored toga ćemo još izvesti i neke pesme sa albuma "Glava" koji još nismo imali priliku da sviramo u Zagrebu.
Prvi koncert u Zagrebu bio je sada već daleke 2009. Što se promijenilo u tih 12 godina?
U međuvremenu smo objavili šest albuma, mnogo spotova, naša diskografija je stigla do četvrt milijardi slušanja na YouTube-u, neki članovi benda su se izmenili, mi pomalo ostarili, a najbitnije je da nam se desilo mnogo lepih koncerata koje ćemo pamtiti za ceo život. Ove godine nam je petnaesta godina postojanja, ali nemamo nameru da stajemo.
Zadnjih godina poznato je kako se vaša popularnost raširila i van uobičajene regije. Recimo, neko vrijeme ste bili jako popularni u Bugarskoj. Jeste li uspjeli zadržati svoju popularnost tamo, ili je možda čak i proširiti dalje?
Popularnost u Bugarskoj je bila neočekivana za nas, ali nam je drago da nas i tamo slušaju. Skoro smo imali nastup na Bugarskom primorju i podrška ne jenjava nakon svih godina. Želja nam je bila da pokušamo da osvojimo i Rumuniju, ali nas je korona sprečila u tome.
Koliko se obazirete na mišljenje publike, a koliko kritike? Postoji li neka paralela koja se tu može povući?
Retki su komentari koje uvažavamo, a ličnim ukusima i nečijim doživljajima nas kao benda, ne pridajemo mnogo značaja. Obraćamo pažnju samo na konstruktivne kritike na socijalnim mrežama i komentare nama bliskih ljudi koji su dobro upoznati sa našim dosadašnjim radom.
Često su vas uspoređivali s Dubiozom Kolektiv, iako osobno, više bih raznolikosti
pronalazio u vašim pjesmama. Međutim, koliko su vam te usporedbe pomogle u karijeri, ili
možda odmogle?
Sigurno je pomoglo i nama i njima, to što su nas ljudi povezivali u "zajedničku" priču, iako smo muzički prilično različiti po senzibilitetu. Krenuli smo sa radom u slično vreme, tematika u tekstovima je bila bliska i bilo je neminovno da nas dožive kao deo jednog "novog talasa". Kada smo dovoljno narasli kao bendovi, priče su se spontatno razdvojile i nastavili smo da gradimo svoje priče samostalno.
Kako komentirate glazbenu situaciju u regiji?
Nakon dužeg perioda, napokon se pojavljuju mladi autorski bendovi koji imaju potencijal da naprave velike karijere i jako sam srećan zbog toga. Ima tu autora koji rade modernu muziku, ali ima i onih koji se drže rokenrola, što je jako zanimljivo.
U jednom ste intervjuu izjavili da vam je jedan od uzora Stevie Wonder. Postoji li trenutno netko s kime bi ste mogli usporediti velikog Steviea?
Trenutno jedini koji, po mom mišljenju, može da dobaci do Stevieja je mladi Jacob Collier koji je vanserijski talenat i multi-instrumentalista, međutim pred njim je veliki izazov da ponovi komercijalni uspeh Stevie Wondera. Da li će uspeti u tome, to ćemo tek videti...
Željno iščekujemo osmi poredu album u karijeri, je li materijal snimljen, kakva je uopće situacija i planovi za novo izdanje?
Za sada smo objavili jedan singl "Gluva", u pripremi je drugi singl "Hej kafano" i trenutno smo fokusirani na to, a kompletan album možete očekivati do kraja godine. Demo verzije pesama su bile spremne malo pre nego što nas je zadesila korona, tako da se i nama žuri da sve te pesme ugledaju svetlost dana što pre.
